Krv

Krv spada u tečna vezivna tkiva, što znači da poseduje veliku količinu međućelijske vezivne supstance, koju stvaraju same ćelije vezivnog tkiva i zaronjene su u nju.

Krv je telesna tečnost svojstvena samo kičmenjacima. Krv ulazi u sastav sistema za cirkulaciju. Krv čini oko 55% tečne krvne plazme i oko 45% čvrstih krvnih ćelija koje se nalaze u plazmi.

Krvna plazma je bezbojna tečnost, vodeni rastvor organskih i neorganskih materija. Sastoji se od vode, natrijum – hlorida, ostalih soli, male količine šećera, nekih masnih materija, hormona, kiseonika i ugljen – dioksida. U krvnoj plazmi se nalaze krvne belančevine: albumini, globulini i fibrinogen.

Krvne ćelije su crvena krvna zrnca (eritrociti), bela krvna zrnca (leukociti), i krvne pločice (trombociti). Crvena krvna zrnca daju krvi crvenu boju, sastavljena su od belančevina i holesterina, a sadrže i hemoglobin. Bela krvna zrnca su postojane ćelije koje se razmnožavaju deobom. Krvne pločice su najmanja krvna zrnca i u uskoj vezi su sa zgrušavanjem krvi.

white_blood_cells

Plazmafereza

Plazma se koristi za lečenje bolesnih i povređenih. Preradom plazme se dobijaju neophodni i nezamenljivi lekovi. Dobijeni lekovi služe i u prevenciji određenih bolesti.

Krv se sastoji od krvne plazme i krvnih ćelija. Krvne ćelije su: crvena krvna zrnca, bela krvna zrnca i krvne pločice.

Plazma je tečni deo krvi bogat belančevinama.

Svaka odrasla osoba koja je davala krv može biti dobrovoljni davalac krvne plazme.

Plazma se daje postupkom plazmafereze.

Plazmafereza je postupak kojim se iz krvi davaoca izdvaja samo plazma, dok mu se krvne ćelije vraćaju. Proces plazmafereze traje nešto duže od klasičnog davanja krvi, a davalac za to vreme gleda TV, čita novine, sluša muziku i više puta bude poslužen sokom.

Plazma se može davati na 15 dana. Belančevine koje sadrži plazma se nadoknađuju normalnom ishranom za 2 do 3 dana.

Dokazano je da davanje plazme ne utiče štetno na zdravlje davaoca.

Klasičnim davanjem krv se daje bez vraćanja bilo kog njenog sastojka a plazmaferezom se daje samo plazma. Krv se može dati na svakih 3-4 meseca a plazma na 15 dana.

Trombocitafereza

Transfuzija trombocita se primenjuje onim bolesnicima kod kojih je broj trombocita toliko smanjen da je nedovoljan da spreči krvarenje što može dovesti do životne ugroženosti.

Trombociti (krvne pločice) su sitni krvni elementi koji su potrebni za zaustavljanje krvarenja.

Normalan broj trombocita je 150000-450000 u mililitru krvi. Trombociti se stvaraju u kostnoj srži. Životni vek trombocita je oko nedelju dana, posle čega se razgrađuje i nestaje iz cirkulacije.

Koncentrovani trombociti dobijeni trombocitaferezom se odmah daju bolesniku kod koga postoji opasnost od iskrvarenja i samo jedna doza je dovoljna da spase život. Tako pripremljeni trombociti mogu da se čuvaju do 5 dana.

Iz svake jedinice krvi koja se dobija od dobrovoljnih davalaca mogu se pripremiti trombociti. Međutim, količina dobijenih trombocita je mala. Potrebno je da nekoliko osoba da krv (šest do osam) da bi se pripremili trombociti za jednog bolesnika. Trombociti se mogu pripremiti i postupkom koji se zove trombocitafereza. Tada, dobijena količina trombocita od jednog davaoca jeste jedna terapijska doza za bolesnika.

Trombocitafereza je postupak izdvajanja i prikupljanja trombocita iz periferne krvi, uz istovremeno vraćanje svih ostalih sastojaka krvi, pomoću aparata koji se naziva separator krvnih ćelija.

Davanje trombocita je bezbedno. Broj trombocita koji se izdvaja iz krvi davaoca mali je u odnosu na ukupan broj trombocita u krvi i ne ugrožava normalno funkcionisanje organizma, a obnovi se za 48 sati. Ne postoji rizik od dobijanja bolesti koje se mogu preneti putem krvi, jer je set za trombocefarezu i sav ostali pribor koji se koristi u proceduri, za jednokratnu upotrebu.

Davalac trombocita može biti svaka zdrava osoba starosti od 18 do 60 godina. Po obavljenom lekarskom pregledu i dobijanju svih potrebnih informacija, uzimaju se uzorci krvi za neophodne analize (određivanje krvne grupe, krvnr slike, faktora koagulacije i izvode testiranja na bolesti koje se mogu preneti putem krvi-HIV, žutica tipa B, C i sifilis). Tek po dobijanju zadovoljavajućih rezultata testiranja, pristupa se izvođenju pomenute procedure.

Trombociti se mogu davati svakih 15 dana, odnosno 24 puta godišnje.

odsrca_back